Kako se razvijaju gruba i fina motorika i zašto je njihov razvoj povezan sa razvojem govora možete pročitati u našem sledećem tekstu.
Pod grubom motorikom podrazumevamo veće pokrete, tj. pokrete većih grupa mišića koje dete vrši svojim rukama, nogama, stopalima ili celim telom. Znači kada dete puzi, trči, skače,penje se, preskače, vrti se u krug... to su veštine grube motorike. Gruba motorika je veoma važna za dalji razvoj deteta jer se na njenim osnovama naslanja i razvoj fine motorike.
Fina motorika je zaslužna za izvodjenje finih i preciznih pokreta i u uskoj je vezi sa koordinacijom oko-ruka . To je sposobnost da ruka i prstići izvrše zadatak koji kontrolišemo okom tj. vidom. Znači kada deca uzimaju stvari izmedju kažiprsta i palca, kada pokušavaju da dohvate neke sitne predmete a ''sutra'' i drže olovku i pišu onda koriste veštinu fine motorike.
Fina i gruba motorike su medjusobno uslovljene, i razvijaju se u isto vreme jer se i mnoge aktivnosti koje dete izvodi dešavaju njihovim zajedničkim korišćenjem.
Sami počeci razvoja fine motorike se vezuju za prve mesece sa razvojem koordnacije oko-ruka, kada je dete napokon u mogućnosti da dohvati odredjeni predmet izvan svog dosega koristeći svoje oči koje ih do tog predmeta vode.
Razvoj počinje od glave, tako da beba prvo nauči da kontroliše usta, lice jezik, pa samo držanje glavice, pa ramena, preko ruku do same šake.
Fina motorika se razvija rastom od prvih nespretnih pokušaja da dete samostalno nešto uradi do trenutka dok samu veštinu ne savlada. Tako će dete uvežbavati da prvo hranu hvata svojim pstićima i prinosi ustima, potom da koristi kašiku kako bi pojelo čvrsu hranu a potom ćemo mu ponuditi da samostalno jede i supicu.
Tako se na odredjenom uzrastu mogu očekivati neke veštine – sa 18. do 24 meseca ćemo očekivati da dete samo skida cipele i čarpice, dok ćemo tek pred školu ili u prvom razredu očekivati da dete samostalno vezuje pertle.
U veštine fine motorike spadapažljiva kontrola malih mišića ruku, stopala, prstiju kao i mišića jezika i usana.
Sama produkcija govora podrazumeva pomeranje I kontrolisanje mišića lica, obraza, samih usana, jezika...Tako da govor takodje zahteva vestine fine motorike.
Kada je beba u fazi “ brbljanja” ona se poigrava pomenutim grupama mišića I počinje da proizvodi glasove I slogove. Kako se poboljšava kontrola pokreta tj. kako se razvija fina motorika dete će sve bolje I preciznije moći da izgovara sve veći broj glasova. Da bi npr. Izgovorili MAMA moramo spojiti usne, ili ako želimo da kažemo ŠUMA jezik nam mora na početku te reči biti podignut iza gornjih zubića.
Zbog te čvrste povezanosti fine motorike I razvoja jezika logopedi ističu značaj tretmana u kome se podstiču različite aktivnosti poput slaganja slagalica i umetaljki, nizane perlica na vodjicu, slikanje prstima, manipulisanja sitnim predmetima, korišćenje makaza…Takve aktivnosti podstiču formiranje novih neuronskih veza koje su neophodne za planiranje sekvenci samih pokreta.
Takodje, deca kod koje podstičemo razvoj fine motorike kroz rad sa različitim materijalima, teksturama, predmetima ujedno će učiti i obeležja tih predmeta, imenovaće ih i tako bogatiti svoj rečnik. Pružanjem različitih iskustava koja su potkrepljena pokretom, dodirom, stimulacijom drugih čula i imenovanjem tih iskustava, dete će te reči pre usvajati i pohraniti u svoj pasivni (razumevanje) a potom i aktivni rečnik (izgovor).
Tako će naučiti da je čaj vruć, limun kiseo, ogledalo glatko, lopta okrugla....
Fina motorika je i od suštinskog značaja za razvoj grafomotorike koju opisujemo kao sposobnost držanja olovke i pisanja, te je to jedan razlog više da koliko je moguće više stimulišemo finu motoriku kako bi sto bolje pripremili dete za sam proces pisanja.
