Govor se kao i svaki drugi segment razvoja odvija prema unapred određenim pravilima. Kao što deca prvo nauče da sede, a potom da se usprave i hodaju, tako i govor ima svoje faze razvoja i redosled tih faza je ustaljen kod svih.
Razvoj govora kod dece podrazumeva i period pre pojave prve reči. Taj period nazivamo prelingvalni period.
Kontaktirajte nas na +381 63 430037 za više informacija i zakažite besplatan pregled kod logopeda.
Od 0 - 6 meseci
• Beba uglavnom komunicira kroz plač, koji prilagođava u zavisnosti od svojih potreba.
• Kada joj se obraćate beba zaćuti ili počinje da se smeje. To su prvi začeci dvosmerne komunikacije.
• Oglašava se gukanjem.
• Beba počinje da reaguje na promenu intonacije u majčinom glasu.
• Ovo je period intenzivne vokalizacije i brbljanja : ba, da, pe, aga…
• Počinje da pokazuje interesovanje za zvučne igračke i muziku.
Od 6 - 12 meseci
• Dete počinje da lokalizuje izvor zvuka.
• Sluša kada mu se obraćate.
• Sve više brblja i koristi sve više kombimacija glasova i slogova : ba-ba, de-de, ma-ma, pa-pa…
• Počinje da vezuje govorne iskaze za svakodnevne situacije. Npr. kada je pitate gde je svetlo, dete okreće glavu ka gore i gleda u tom pravcu.
• Počinje da prepoznaje reči vezano za ljude u okruženju i stvari koje je okružuju.
• Imitira zvukove i govor odrasli.
• Oko prve godine ima nekoliko reči u svom vokabularu (mama, tata, baba, daj..)
• Javljaju se gestovi koji su veoma bitan pokazatelj razvoja govora jer su nam pokazatelj dobrog razumevanja i želje za komunikacijom pre pojave samih reči.
Od 18 do 24 meseci
• Dete u ovom periodu razume jednostavna pitanja i naloge: “Donesi lutku”, “Gde je tata?”, “Ljubi batu”.
• Zna da pokaže neke delove tela.
• Sluša kratke priče i pesmice
• Pokazuje slike u slikovnicama koristeći pokazni gest i pokušava da imitira zvukove životinja ili predmeta sa slike.
• Proširuje se rečnik
• Dete počinje da koristi upitne reči kao što su gde i šta.
• Odgovara na pitanje sa ne i da.
• Koristi imenice, glagole, prideve.
• Razvija se fraza i rečenica od dve do 3 reči.
Od 2 do 3 godine
• Razume suprotnosti (veliko-malo,gore-dole,ima-nema).
• Razume dvostruke naloge ( uzmi pelenu i baci je u đubre).
• Imenuje većinu stvari iz svog okruženja.
• Inicira komunikaciju, postavlja pitanja, komentariše stvari oko sebe.
• Ima razumljiv govor za okolinu.
• Izgovara sve vokale i neke konsonante (p, b, t, d, m, n, j, v, k i g)
• Odgovara na pitanja: “Kako se zoveš?”, “Koliko imaš godina?”.
• Razume prostorne odnose U i NA.
• Često priča dok se igra.
• U proseku ima oko 300 reči u svom aktivnom rečniku.
Od 4 do 5 godine
• Dete razume jednostavna pitanja Ko?, Šta?, Gde?, Zašto?
• Pažljivo sluša priču i odgovara na pitanja u vezi nje.
• Razume većinu onoga što što mu se govori.
• Može svojim rečima da opiše kako se oseća, i da iskaže svoje potrebe.
• Može da prepriča bitne događaje u toku dana.
• Pamti priče i pesmice.
• Prepričava priče i ostaje dosledan temi.
• Rečnik je sve bogatiji.
• Do kraja 5. godine pravilno izgovara sve glasove maternjeg jezika.
Porodica ima ključnu ulogu u govorno-jezičkom razvoju dece. Takođe članovi porodice su ti koji prvi treba da prepoznaju ako dolazi do bilo kakvih odstupanja u razvoju govora. Pravovremeni odlazak kod logopeda može otkloniti vaše sumnje da li je sve u redu i da li postoji potreba da dete bude uključeno u logopedski tretman i program rane stimulacije.
Navešćemo par smernica,kada se treba obratiti logopedu u ovom najranijem periodu dečijeg razvoja govora:
• Ako dete ima problema pri hranjenju i gutanju.
• Dete se ne oglašava, ne guče ili većinu vremena ćuti.
• Ne gleda vas kada mu se obraćate.
• Ne lokalizuje izvor zvuka i ne okreće se ka onome ko govori.
• Ne reaguje na buku ili glasne zvukove.
• Ne odaziva se na svoje ime.
• ne brblja i ne imitira zvukove okoline.
• Ne razvija gestove, ne komunicira pokazivanjem.
• Ne koristi sve više glasova, ne menja intonaciju i tempo govora.
• Do druge godine ne razume jednostavne naloge i ne izvršava ih.
• Ne pokazuje interes za govor i ne imitira govor odraslih.
• Koristi samo neverbalnu komunikaciju pokazujući na predmet koji mu treba.
• Ne bogati svoj rečnik.
• Ne razvija frazu i rečenicu.
• Govor nije razumljiv za širu okolinu.
• Dete ne razume složenije jezičke konstrukcije posle 3. godine.
• ne izražava se protoproširenom gramatičnom rečenicom u spontanom govoru.
• Ne može da ispriča kratku priču.
• Nije orijentisano u vremenu i prostoru.
• Nema pravian izgovor svih glasova posle 5. godine.
Deca do 5. godine treba u potpunosti da razumeju govor odraslih. Njihove rečenice moraju biti gramatički korektne i sve složenije. Rečnik se bogati skoro svakodnevno i to bez nekog većeg napora. U ovom periodu veliki broj dece pokazuje interesovanja za slova, brojeve i pisanje. Hvat olovke je sve zreliji i pravi preciznije pokrete olovkom po papiru. Pažnja treba da se održava na jednom zadatku 15 do 20 minuta.
Treba naglasiti da je svako dete jedinstveno i da prati svoj tempo razvoja govora. U tekstu su navedene razvojne faze govora kroz koje deca prolaze kao i okvirno vreme kada se očekuje da se određene veštine savladaju. Ako ste primetili da vaše dete nije ispratilo neku od navedenih veština ili faza razvoja govora i kasni u odnosu na vršnjake, zakažite kod logopeda, logopedsku procenu i pregled kako biste dobili pravovremeno odgovore na sva vaša pitanja. Logopedski centar „Prve reči“, stoji vam na raspolaganju, pogledajte usluge logopeda, koje nudimo i koje mogu biti od koristi vašem detetu. Pozovite i zakažite svoj termin 063/ 430037.