Reedukacija psihomotorike je terapijski pristup u radu sa decom i odraslima sa poremećajem psihomotorike.
Pokret, motorna aktivnost i telo su okosnica ove metode. Pokret, pogled, dodir i glas i reč su sastavni deo reedukacije psihomotorike.
Jednostavnim pokretima ranije stečeni obrasci se reintegrišu i ostvarije se prva komunikacija i razmena pozitivnih osećanja terapeuta i deteta.
Pokreti pretočeni u vežbe prilagođeni su mogućnostima deteta i povezani su sa stvaranjem prijtnih iskustava. Dete preko pokreta upoznaje sebe, svoje telo i druge u odnosu na sebe, postaje svesno svog postojanja u prostoru koji ga okružuje, usvaja i učvršćuje vremensko prostorne odnose a preko motornih aktivnosti razvija porebu za druženjem, komunikacijom i socijalizacijom.
U okviru svog rada defektolog sprovodi vežbe opšte i specifične reedukacije u zavisnosti od problema koje dete ispoljava. Svaki pokret i vežba bivaju jasno imenovani i opisani. Vežbe se uvek odabiraju u odnosu na sposobnosti i mogućnosti deteta. Počinje se od vežbi koje ne predstavljaju problem za dete. Merilo uspešnosti nisu broj i složenost vežbi već bogaćenje pojmova o telu, gestualnom i objektivnom prostoru, vremenu, bogaćenju govora i misaonih operacija.
