Afazija i njen uticaj na svakodnevni život

U zavisnosti od lokalizacije povrede mozga dolazi do ispoljavanja različite kliničke slike afazije. Retko se dešava da je povreda mozga lokalozovana isljučivo u kortikalnim oblastima koji su zadužene za govor. Kod osobe koja je pretrpela oštećenje mozga je veoma često prisutna:

• Hemiplegija (koja je obično desnostrana, s obzirom na to da se povreda dogodila sa leve strane mozga gde su lokalizovani centri za govor)
• Apraksija (nemogućnost izvođenja pokreta spontano ili na nalog)
• Anopsija (gubitak ili oštećenje vida u jednoj strani vidnog polja)
• Poremećaj gutanja, pijenja i jedenja
• Poremećaji pamćenja
• Emocionalni poremećaji

Kada se osoba suoči sa afazijom, celokupan život te osobe kao i njene porodice se menja. Afazija kod odraslih narušava sposobnost komunikacije, što negativno utiče na funkcionisanje tih osoba, na njihov društveni život i socijalne odnose. Oni često izbegavaju komunikaciju, a budući da je komunikacija potrebna za većinu dnevnih aktivnosti, uticaj afazije na svakodnevni život je veoma značajan.

Oni više ne mogu obavljati aktivnosti i poslove koje su svakodnevno obavljali. Zbog pomenutih faktora, kod njih je prisutan manjak samopouzdanja, gubitak motivacije, usamljenost i depresija. Dinamika porodičnih odnosa se menja, te je podrška porodice oboleloj osobi od presudnog značaja za njen oporavak.

Svakodnevne aktivnosti osoba sa afazijom

Većina aktivnosti osobe sa afazijom je unutar kuće i obavlja se pasivno u vidu gledanja televizije, slušanja muzike, čitanja novina (ako im taj jezički modalitet nije narušen). Samostalnost pri hodu, obavljanje lične higijene i samoposluživanje je veoma bitno za njihovo samopouzdanje iako im je za takve aktivnosti potrebno više vremena nego pre same bolesti. Često prestaju da učestvuju u raznim aktivnostima jer im je za to potrebna podrška, a ne žele opterećivati druge ukoliko to nije neophodno.

Udružena fizička i psihološka stanja kao što su otežano kretanje, bol, umor, poremećaj pamćenja i koncentracije ograničavaju njihovo učestvovanje u različitim aktivnostima. Tada umesto njih to obavljaju bliske osobe unutar porodice.

Rekreacija, šetnja, promena sredine i okruženja su jako važne za osobe sa afazijom, jer aktivno učestvovanje u raznovrsnim aktivnostima, koje su u njihovoj mogućnosti, pozitivno utiču na emocije i način na koji sebe doživljavaju.

Radna sposobnost osoba sa afazijom

U zavisnosti od uzroka nastanka i od toga koliko je teška afazija kod odraslih, kao i od pridruženih poteškoća i stanja, zavisi da li će osoba sa afazijom moći da se rehabilituje i vrati na posao koji je do tada obavljala. U većini slučajeva komunikativne i kognitivne sposobnosti osoba sa afazijom nije na nivou koji je neophodan za samostalno obavljanje delatnosti kojom su se bavili.
Mnogima nedostaje bivši posao i kolege. Afazija kod odraslih onemogućava velikom broju ljudi da obavljaju teže, već samo lakše poslove, dok neki moraju promeniti posao jer im je onaj prošli bio prezahtevan. Gubitak posla, osim što dovodi do toga da osoba nema više novčane prihode, dovodi i do promene životnog stila i identiteta na koji se osoba mora priviknuti (Sjöqvist, 2010).

Socijalni odnosi osoba sa afazijom

Istraživanja pokazuju da afazija dovodi do narušenih socijalnih odnosa (SimmonsMackie, 2000). Osobe sa afazijom manje komuniciraju sa porodicom, prijateljima i imaju slabije razvijene društvene odnose. Usled ograničenog kretanja i sretanja drugih osoba, komunikacija osobe sa afazijom je uglavnom usmerena na najužu porodicu i terapeute koji sarađuju sa njima.

Često dolazi do gubitka prijatelja ili kolega koji iz straha ili neznanja na koji način komunicirati sa njima, izbegavaju kontakt ili ga u potpunosti smanjuju. Afazija kod odraslih utiče na osobe da se osećaju izolovano, čak i u prisustvu drugih osoba. Iz ovih razloga bi održavanje i stvaranje prijateljstava trebalo biti jedan od ciljeva tretmana.

Komunikacija sa osobom sa afazijom

Od izuzetne je važnosti da partner u komunikaciji i interakciji sa osobom sa afazijom poseduje određene veštine. Potrebno je pažljivo slušati, dati im dovoljno vremena da osmisle svoj govorni iskaz ili pružiti potrebnu podršku kako bi izgovorili ili završili misao. Neophodno je biti strpljiv, govoriti sporo, koristiti kraće rečenice i pauze tokom govorenja. Postavljati pitanja zatvorenog tipa ili pitanja na koja se očekuju da ili ne odgovori.

Potrebno je imati empatiju i smirenost prilikom komunikacije, nikako ne koristiti neumesne šale. Ostajati na jednoj temi dovoljno dugo i ne skakati sa teme na temu. Takođe je bitno da ne govori više osoba u isto vreme jer to dovodi do pada koncentracije i smanjenog razumevanja poruke koju želite preneti osobi sa afazijom.

Emocije osoba sa afazijom

Kod osoba s afazijom često se javljaju različita emocionalna stanja kao što su depresija, anksioznost, usamljenost, stres, frustracija, tuga, razočaranje i sram (Dalemans i sur., 2010) Istraživanja pokazuju da prve godine nakon povrede i gubitka sposobnosti govora, 60 % osoba sa afazijom ima depresiju.

Osećaj usamljenosti se najviše događa usled nemogućnosti učestvovanja u komunikaciji sa porodicom i prijateljima na način koji su to ranije činili. Promena zdravstvenog stanja, gubitak posla, menjanje dinamike porodičnih odnosa i nemogućnost da utiču na to, dovodi do razočarenja i gubitka samopoštovanja.

Težina afazije, procenjena 12 meseci nakon moždanog udara pokazuje značajnu korelaciju sa simptomima depresije. Osobe s težom afazijom se suočavaju s više simptoma depresije. Psihološke poteškoće se mogu povećati kada osobe postanu svesne da su govorni poremećaji hronični i da se govorno-jezičke sposobnosti mogu poboljšati, ali nikad do onog nivoa na kome su bile pre afazije (Hilari, 2011). Osobe koje imaju bolje razumevanje govora su češće svesnije i imaju bolji uvid u svoje stanje. Uloga psihologa, psihoterapije i korišćenja medikamentozne terapije je ponekad neophodna kako bi se pozitivne emocije osoba sa afazijom održale.

Afazija – lečenje

Pored porodice izuzetnu ulogu u životu osobe sa afazijom imaju terapeuti koji omogućavaju da se osoba rehabilituje i dostigne svoj maksimum u pogledu samostalnosti i funkcionisanja u okviru porodičnog, poslovnog i socijalnog okruženja. Kad je u pitanju afazija, lecenje podrazumeva duži proces i u tome može pomoći logoped, koji ima ključnu ulogu u rehabilitaciji osobe s afazijom, koja podrazumeva procenu, dijagnostiku i tretman.

Logoped sprovodi usluge rehabilitacije, informisanje i edukaciju porodice i okoline o afaziji. Važno je da logopedi budu svesni posledica koje afazija ostavlja na stvarni život osobe. Pozitivan stav, podrška i kontinuirani tretman neposredno nakon dijagnostikovanja afazije su neophodan preduslov za uspešnu rehabilitaciju.