Alalija predstavlja govorno-jezički poremećaj koji podrazumeva potpuno nerazvijen govor kod dece normalnih intelektualnih sposobnosti i bez oštećenja sluha.
Dolazi do izostanka razvoja govora, odloženo se javljaju gestovi, prve reči se ne pojavjuju na vreme...
Pored toga što dete ne govori nije u stanju da razume govor drugih. Deca izgledaju kao da su nezainteresovana za govor, nedruželjubiva, da odbijaju komunikaciju, da im pogled luta bez cilja, ponekad plašljvo, povučeno, zastrašeno. Način na koji komuniciraju se svodi na poneke gestve kao što su pokazivanje ili odvođenje do željenog predmeta kako bi izvršili svoje osnovne potrebe.
Predstavlja nedovoljno razvijen govor ili izostanak govora. Ova deca ne mogu razumeti govornu poruku koja im je upućena, samim tim im se neadekvatno razvija komunikacija. Govor koji čuju percipiraju kao šum iz koga ne mogu izdvojiti pojedine reči ili glasove stoga im izostaje smisao verbalne poruke koju im želimo preneti. Neka deca razviju govor koji je potpuno nerazumljiv za okolinu. Imaju vrlo kratkotrajnu pažnju koja doprinosi slabijoj percepciji govornih signala. Mogu ispoljavati neadekvatne oblike ponašanja kao što su vrištanje, plakanje, ispoljavanje frustracija koje proizilaze iz nemogućnosti da razumeju govor okoline i da ga produkuju te im je komunikacija veoma ograničena.
Nastaje kao posledica oštećena centralnog nervnog sistema. Ova deca imaju očuvan sluh i razumevanje govora okoline ali im je oštećena sposobnost ekspresivnog govora ( govora koji produkuju). Unutrašnji govor je delimično izgrađen i predstavlja preduslov za razvoj ekspresivnog govora. Komuniciraju gestovima ili pojedinim kraćim rečima koje su često nepravilno artikulisane. Najčešće produkuju vokale koje ne razlikuju u potpunosti ( mešaju I i E npr.) i nekoliko konsonanata. Pokazuju slabo interesovanje za reči. Ova deca imaju slab nivo pažnje i koncentracije, istrajnost u izvršenju zadatka. Često ispoljavaju motorni nemir, nespretnost u pokretima, posrtanje ili nesmotreno udaranje stvari pri hodu, slaba kordinacija pokreta i usklađenost ekstremiteta, kao i koordinaciju oko-ruka tj.vizuomotornu koordinaciju.
U ovom tipu alalije su prisutni simptomi i senzorne i motorne alalije, sa poremećajem i receprivnog i ekspresivnog govora.
Izostanak razvoja verbalne komunikacie utiče na opšti psihomotorni razvoj deteta. Socio-emocionalni razvoj nije u skladu sa uzrastom i deca izbegavaju ili ne umeju da ostvare kontakt sa vršnjacima što značajno utiče na njihovu socijalizaciju. Emocije se često iskazuju motorički tj. putem tela, jer jedino tako usled nemogućnosti da se verbalno izraze, mogu ispoljiti svoje trenutne emocije ili potrebe. Razvoj mišljenja je usko povezan sa govorom te se deca koja imaju usporen razvoj govora nalaze u riziku sniženog potencijala za razvoj kognitivnih funkcija.
U tretman dece sa alalijom treba biti uključen tim stručnjaka :
Logoped, psiholog, neurolog, defektolog, reedukator psihomotorike i pedijatar.
Logopedski tretman porazumeva izvođenje različitih vrsta aktivnosti kako bi se govor ''probudio'', podražavanje zvukova iz okoline putem imitacije, onomatopeju... Logoped radi na razvoju oralne praksije kao preduslova za dobru produkciju glasova, na razumevanju i imenovanju pojmova, proširenju rečnika i funkcionalnoj upotrebi reči. Radi na uvežbavanju ritama i tempa govora kroz učenje pesmica. Potom logoped radi na stimulaciji fonematskog sluha, razvijanje fine motorike, grafomotornih sposobnosti, preveniranju disleksičnih i disgrafičnih simptoma...
Reedukator psihomotorike radi vežbe za razvoj telesne celovitosti, doživljaja prostora i vremena, vežbe za usklađivanje lateralizovanosti i drugo. Dete preko pokreta upoznaje sebe, svoje telo i druge u odnosu na sebe, postaje svesno svog postojanja u prostoru koji ga okružuje, usvaja i učvršćuje vremensko prostorne odnose a preko motornih aktivnosti razvija porebu za druženjem, komunikacijom i socijalizacijom.
Od velike je važnosti prepoznati i dijagnostikovati poremećaj kako bi dete na vreme bilo uključeno u tretman i govornu stimulaciju u periodu ranog razvoja. Započinjanjem rane stimulacije uspeh tretmana je značajno efikasni i na taj način doprinosimo celokupanom razvoju deteta.
Tekst priredila - Marija Ranisav dipl. defektolog - logoped