Imitacija - sposobnost ranog učenja

Imitacija predstavlja sposobnost da reprodukujemo ponašanja koje posmatramo  u svom okruženju. Od najranijeg uzrasta imitacija je put kojim dete uči od drugih stoga je neizostavan pratilac socio-emocionalnog, motornog i kognitivnog razvoja deteta.
Imitacija je takođe veoma bitna kada govorimo o razvoju govorno-jezičkih sposobnosti.

Imitacija i razvoj govora

Još kao beba od dva do tri meseca, dete je sposobno da imitira neke pokrete usana, jezika, vilice tj. gledajući mimične pokrete na licima odraslih pokušava da učini isto. Među prvim pokretima su plaženje jezika i pokreti usana.

 Osnovni obrasci komunikacije se upravo uče u ovom ranom periodu.

Prve glasovne interakcije između majke i bebe se javljaju u prvim  mesecima života . Tada beba  uči da kontrolisano produkuje vokale i da ih razlikuje po trajanju i visini. Na ovaj način beba izražava svoje zadovoljstvo, prijatnosti, nelagodu…

Zadatak roditelja je da svaki pokušaj glasanja deteta potkrepe svojim glasom i da na taj način dete uvidi pravilan obrazac budućeg razgovora i dvosmerne komunikacije. Ovde imitacija dolazi do izražaja. U prvo vreme ćete imitirati dete dok ne bude vreme za zamenu uloga kada detet bude moglo da imitira vas. Na ovaj način se učvršćuju pravilni pokreti govornih organa. U ovoj glasovnoj igri dolazi do razmene ne samo govora već i emocija. Osmehom odgovaramo na osmeh, glasom na glas itd.

Sazrevanje donosi veću mišićnu kontrolu i preciznot pokreta. Tako da deca do devetog meseca uglavnom budu u stanju da imitiraju jednostavne motoričke radnje pljeskanja rukama, udaranja o podlogu,a samim tim i produkuju veći boj glasova.

Ovo je pravo vreme za učenje pesmica kao što su ‘’ Taši, taši tanana’’ . Uz lagane pokrete tapšanja koje izvode uz ovu pesmicu deca usvajaju i ritam .

Posmatranjem onoga što rade osobe iz njihovog okruženja kao i ostalih dešavanja dete uči o sebi i drugima. U zavisnosti od uzrasta i nivoa razvoja deca pokušavaju da imitiraju pokrete tela, gestove, radnje, zvukove, potom reči i sam govor. Zato možemo reći da je imitacija jedna od važnijih sposobnosti i da ima presudan značaj za usvajanje novih znanja.

Deca kroz imitaciju razvijaju socijalne i emocionalne obrasce ponašanja. U vezi sa ovim je uticaj vršnjaka veoma bitan. Ponašanje u kolektivu, učenje redu, zajedničkom učestvovanju u raznim aktivnostima - sve se ovo uči imitacijom dobrih modela ponašanja.
Sposobnost rane imitacije je pokazatelj pravilnog razvoja i ima značajnu ulogu u razvoju govorno – jezičkih sposobnosti i komunikacije kod dece.

Kako stimulisati sposobnost imitacije ?

• Prvo i zlatno pravilo je da prvo mi moramo imitirati dečije radnje i pokrete. Dok ponavljamo glasove i slogove koje oni spontano izgovaraju mi ih na taj način učimo imitaciji. Tako se prave obrasci komunikacije i pravilan model učenja.
• Često ponavljanje pokreta, radnje, zvukova, reči. Na ovaj način pomažemo detetu da usvaja nove informacije. Dok oponašate dete vremenom uvodite nove pokrete ili glasove nadograđujte njigove radnje, glasova ili reči.
• Kada je god moguće naka vas dete gleda u lice dok govorite. Održavanje pažnje na vašem licu i kontakt pogledom su veoma važni pokazatelji pravilnog razvoja komunikativnih sposobnosti.
• Pevajte im kratke ritmične pesmice koje se mogu ispratiti pokretom ili gestovima. Deca ovaj način učenja veoma vole i imitaciijom kroz igru usvoje veliki broj novina.
• Iskoristite dnevnu rutinu za učenje. Deca stalno posmatraju mamu kako sprema obroke ili pere sudove. Deca će imati potrebu da u sklopu svoje igre imitiraju uloge koje vide oko sebe, te će se tako igrati lekara, kuvara, masjtora i na taj način obogatiti svoja iskustva.  Ovakve igre uloga doprinosi razvijaju mišljenja, mašte i govora. 
• Budite primer svojoj deci.  Npr. kada vide da članovi porodice gaje ljubav prema knjigama i čitanju, veća je verovatnoća da će se upravo takvo ponašanje odraziti i na dete.

Zbog svega gorenavedenog slobodno možemo reći da je imitacija neophodna sposobnost za razvoj kako govora i jezika tako i socio-emocionalnog i kognitivnog razvoja deteta.

Tekst priredila dipl.defektolog - logoped

 Marija Ranisav