Primetili ste da se govor vašeg deteta menja. Počinje da ponavlja neke delove reči ili rečenice dok govori. Možda samo početne slogove ili samo jedan glas na početku reči. Nekada se to dešava kada je dete uzbuđeno pa želi da vam što pre ispriča šta se dogodilo.
Ako se ovo dešava sve učestalije, ako primetite da napetost mišića lica, ramena, ako dete žmirka dok izgovara reči, pravi nagle prekide u govoru ili imate utisak da mu fali vazduha dok govori, sve to ukazuje da je potrebno odvesti dete na logopedsku procenu i tretman.
Dete bi trebalo da ima uspostavljen ritam dnevnih aktivnosti. Odlazak na spavanje i buđenje u određeno vreme.
Uzimati tri glavna obroka u isto vreme - ishrana bi trebalo da bude bogata vitaminima , belančevinama, sa sniženim unosom ugljenih hidrata iz slatkiša ili hrane koja dodatno sadrži kofein.
Dan treba organizovati tako da dete zna kada je vreme za igru a kada je vreme za određene dužnosti – pomaganje oko kućnih poslova, izrada domaćih zadatka, odlazak na vanškolske aktivnosti kao što su razne školice, kursevi, treninzi ...
U porodici treba govoriti staloženo, bez prekidanja i upadanja u reč. Kada je dete prisutno roditelji bi međusobno kao i sa drugim prisutnim licima trebali da pričaju nežno, meko, poštujući dinamiku dijaloga.
Sačekati sagovornika da iskaže svoju misao i na taj način dati dobar primer detetu .
Ton kojim se obraćajte treba da je prilagođen govornoj situaciji i koliko je moguće trudite se da usporavate prve reči u svakoj rečenici dok se obraćate detetu. Govor treba biti tečan, jasan i sastavljen od dobro oblikovanih rečenica prilagoćenih njegovom uzrastu.
Deca čak i nesvesno imitacijom uče od roditelja tako da je od velike važosti davati im dobar govorni primer.
Budite dobar sagovornik i slušalac. Pružite detetu potvrdu da ga slušate tako što ćete se osmehnuti ili klimnuti glavom u znak razumevanja. Deca ponekad žure da kažu nešto u strahu da ga nećete poslušati do kraja. Gledajte dete dok govori i ne dozvolite da na vašem izrazu lica vidi da nešto nije u redu.
Praveči grimace, tužan izraz lica kada dete zamuca šaljemo negativnu poruku detetu. Oni to mogu shvatiti kao signal da nešto nije u redu, vezujući neprijatna osećanja za govornu situaciju .
Kada se dogode zastajkivanja, ponavljanja i pauze u govoru mirno čekajte da zastoj prođe. Pružite mu onoliko vremena koliko je njemu potebno. Centar pažnje je na sadržaju poruke a ne na načinu na koji je dete prenosi.
Detetu treba obezbediti dovoljno prostora, ne postavljati mu previše obaveza i zahteva u toku dana. Roditelji bi trebali da imaju dosledan stav u vezi sa njegovim vaspitanjem. Učiti dete pravim društvenim vrednostima i standardima ponašanja. Harmonična i prijatna porodična atmosfeta pogoduju detetovom opštem razvoju i dobrom odnosu i poverenju u porodici. Ne treba biti popustljiv prema detetu zbog njegovog govornog problema jer dodatno može dovesti do neprimerenog ponašanja koje dovodi do odstupanja u psihičkom i govornom razvoju. Mucanje ne treba biti izgovor za emocionalna ucenjivanja od stane deteta ili drugačije ophođenje prema njemu.
Podršku ćete najbolje pružiti ako budite uvek tu za svoje dete. Ne štedite reči hvale i ohrabrite ga kada je god to moguće. Dete mora imati pozitivnu sliku o sebi i da izgradi samopoštovanje kako bi prevazišao problem koji ima.
Posavetujte se sa školskim psihologom i pedagogom. Učitelji ili nastvavnici bi trebalo da imaju uvid u detetov govorni problem i pruže podršku detetu u školi, na času prilikom odgovaranja usmeno ili ispred table. Ako kod deteta to stvara dodatnu tremu ili strah trebalo bi preduprediti ovakve situacije i dopustiti da dete pismeno radi proveru znanja ili na nekom od dopunskih časova. Podrška vršnjaka je takođe veoma bitna tako da bi bilo poželjno da dete bude okruženo drugarima koji će takođe biti upoznati na koji način bi trebalo da postupaju kada njihov drug zamuca.
Ako je dete svesno svog problema, sugerišite mu da govor bude nežan i usporeniji. Imajte svoje vreme u toku dana kada ćete sa detetom pričati na ‘’neki drugačiji način’’. Ako se dogovorite da vežbate npr. udaranje dlanom o dlan svaki put na početku rečenice ili da lupnete prstima od sto prilikom izgovora prve reči u rečenici , odvojite Vaše vreme u toku dana za to i pričajte na unapred dogovoren način. Kada savlada određenu tehniku koja mu pomaže pri izgovaranju dok vežba sa vama kod kuđe , moći će da je na isti način primeni i u situacijama na ulici, u školi, sa drugarima i slično.
Uvek mu jasno i i skreno odgovorite ako krene da postavlja pitanja o svom načinu izgovora ili o svojim poteškoćama. Adekvatno njegovom uzrastu mu objasnite i govorite o samom problem, načinu na koji ćete mu pomoći i motivišite ga za saradnju sa vama ili terapeutom.
Roditelji moraju imati pozitivan stav kao saradnika u tretmanu, i da budu sastavni deo vežbnja i podrške.
Vi ste neko kome dete veruje i najbolji ste model dobrog govora i ponašanja svog deteta.
Tekst priredila Marija Ranisav
Diplomirani defektolog - logoped