Dok pevamo svojoj deci i učimo ih prve stihove utičemo na razvoj njihovih komunikativnih sposobnosti. I upravo se ovakav način obraćanja deci, spontan i prirodan pokazao kao veoma dobar za razvoj govora. Ovo je razlog što u svim jezicima još od davnina postoje dečije pesmice, uspavanke i rime koje u sebi sadrže prepoznatljive elemente jezika. One su veoma značajne jer pripremaju dečije uši, glas i mozak za usvajanje jezika.
Od najranijih dana bebe pre svega uživaju u majčinom glasu i izdvajaju ga u odnosu na druge zvukove. Na početku primećuju razlike u intonaciji, melodiji i ritmu. Bebe iako ne znaju značenje pojedinačnih reči i ne razumeju to što im govorimo itekako mogu percipirati prijatnost u glasu govornika. Možemo izgovarati bilo koje reči ali će u početku bebe gledati u naš izraz lica i obraćati pažnju na boju, dubinu i jačinu glasa koja će im preneti bitne informacije.
Dok pevamo našoj deci, gledamo ih u oči te na ovaj način zadržavamo pažnju i produbljujemo kontakt sa njima. Dečica će sa puno interesa posmatrati lice svoje majke, pratiti mimiku i uzvraćati osmehom, gukanjem ili udvajanjem slogova. Ovakav način interakcije je osnova komunikacije i dijaloga koji će se sutra odvijati među sagovornicima.
Kako se deca razvijaju počinju da prave razlike među različitim zvukovima i elementima govora, počinju da povezuju prve reči sa značenjem i da sami produkuju zvukove i glasove koji jednog dana prerastaju u prve reči.
Pevušenjem pesmica ističemo veoma bitne elemente govora. Visina govora, jačina, pauze, melodija rečenice… Sve su to bitni elementi koji nam prenose brojne informacije. Recitovanjem pesmica upravo ove elemente dodatno naglašavamo i činimo ih dostupnijim dečijem uhu.
Dok recitujemo intuitivno prilagođavamo brzinu govora, govorimo jasnije, naglašavamo slogove i reči. Na taj način omogućavamo detetu da usvoji informaciju i da je obradi na pravi način.
Čestim ponavljanjem pesmica takođe pomažemo detetu da utvrdi usvojene reči, poveže ih sa drugim poznatim rečima i nauči njihov pravilan izgovor.
Naš izraz lica nije isti dok govorimo i dok pevamo pesmice. Mimika je bogatija dok pratimo verbalni sadržaj pesme. Tako dete dobija dodatne informacije o poruci koju prenosimo.
Pokreti kao što su cupkanje, udaranje dlanom o dlan, pucketanje prstima, mahanje ili slično obogaćuju način na koji prenosimo informaciju i značajno doprinose povezivanju određene reči sa njenim značenjem. Poznavajući ove činjenice mnogi terapeuti koriste ovaj način komunikaciije kako bi pobudili razvoj govora i usvajanja novih reči.
Pesmice koje prvo pevamo deci su pune onomatopeje, kratkih reči i fraza. Recitovanjem ovakvih stimulativnih stihova omogućavamo izvođenje različitih aktivnosti s ciljem razvijanja komunikacije.
Kod starije dece na ovaj način možemo učiti i različite kategorije reči. Npr. ako dete uči boje, životinje, brojeve ili delove tela, možemo naći prigodnu pesmicu pomoću koje će dete brže usvojiti ciljane pojmove.
Prilikom automatizacije pravilnog izgovora glasova logopedi koriste ciljane pesmice koje obiluju kritičnim glasom. Deca kroz izgovaranje stihova date pesme uvežbavaju pravilnu artikulaciju određenog glasa.
Pesmice su zabavne i vrlo korisne za vaše dete. Zato se nemojte dvoumiti kada su u pitanju vaše vokalne sposobnosti. Budite uvereni da je vaš glas upravo ono što dete želi da čuje. Ako uz pevanje pesmica uključimo i igranje, deca će razvijati motoriku, koordinaciju pokreta, svest o svom telu i prostornim odnosima.
Zato pevajte sa svojom decom kada god imate prilike.
Tekst priredila :
Dipl. defektolog - logoped Marija Ranisav