Poremecaj paznje kod dece sa hieprativnošću (ADHD poremecaj) ili bez hiperaktivnosti (ADD poremećaj) predstavlja neurorazvojni poremećaj u čijoj se osnovi nalaze simptomi nepažnje, impulsivnosti I hiperaktivnosti. Određena grupa dece pokazuje preveliku aktivnost, nizak nivo tolerancije i nefleksibilnost kao i poremećaji kratkotrajnog pamćenja, poremecaj paznje i percepcije.
• Raspon pažnje - Ova deca imaju teškoća da se usredsrede i da održe pažnju dovoljno dugo da bi mogla da se započnu ili završe postavljeni zadatak. Sklona su tome da im pažnja bude odvučena od zadatka bilo kojim drugim stimulsom kao npr. buka, zvukovi iz okruženja, kretanje... U ekstremnim slučajevima, može voditi ka sanjarenju poremecaj paznje kod dece. Iskustva mama kažu da njihovo dete izgleda kao da je ,,u svom svetu’’ i kao da je isključeno iz sadržaja koji je prisutan u datom momentu. Deca školskog uzrasta, često ne završavaju započete zadatke na času, zaostaju ili im treba mnogo vremena da isti završe.
Jaka motivacija je uključena u sposobnost da se usredsrede pravilno i zadrže pažnju ukoliko je predmet interesovanja od velike važnosti za njih.
• Aktivnost – Ova deca su izuzetno aktivna. Deca sa povećanom motornom aktivnošću pokazuju simptome ranom detinjstvu, čak i u prvoj godini života. Često su neumorni, vrpolje se, teško im je da sede mirno tokom određenog vremena. Imaju potrebu da stalno nešto dodiruju, da se uvek bave nečim. Na času se vrpolje na stolici, igraju se ili grizu olovku, otvaraju torbu, ustaju da prošetaju po učionici. Ovo se može videti i u starijem uzrastu gde možemo uvideti izvestan oblik kontinuiranog pomeranja ili kretanja koji uključuje ruke, noge, stopala, govorne organe...
• Impulsivnost – Veliki broj dece, pogotovo sa karakteristikama hiperaktivnosti, često su nagla i impulsivna, ne razmišljaju o posledicama svojih radnji. Neorganizovani su, nasumično misle i loše planiraju i organizuju dnevne aktivnosti. Može se opisati da ,,Urade pre nego što promisle’’. Najčešći takav primer je kada dete prelazi preko ulice ne pogledavši da li saobraćaja. Mlađa deca nemaju predstavu o opasnostima oko sebe kao i o njihovim postupcima koji mogu biti opasni i po njih i po druge.
U školi, impulsivnost se takođe može primetiti u trenucima ispitivanja ili izrade kontrolnih zadataka. Ne pročitaju zadatak pažljivo iz želje da se počne sa rešavanjem što pre Ili prebrzo i netačno donose zaključke što rezultira pogrešnim odgovorom.
• Kad je u pitanju poremecaj paznje kod dece, iskustva mama su pozala da se zajedno sa impulsivnošću, kod njihove dece javljaju i simptomi nestrpljivosti i nedostatka tolerancije. Teško im je da čekaju u redu, da budu strpljivi, prekidaju roditelje u razgovoru, nagovaraju ih da što pre krenu i ljute se ako na to ne pristanu. Lako se frustriraju i imaju mali prag tolerancije na odlaganje zadovoljstva. U najtežim slučajevima njihova impulsivnost vodi ka problemima u ponašanju kakvi su laganje, krađa ili drugi oblici delikventnog ponašanja.
• Kratkotrajno pamćenje – Kratkotrajno pamćenje je od velikog značaja za detetovu sposobnost učenja. Ono je zaduženo da nove informacije zadrži tokom određenog vremenskog perioda , kako bi se ta informacija prizvala, kada dete ponovo bude izloženo toj istoj informaciji i na taj način premeštena u dugoročno pamćenje i naučena. Jasno je koliki je problem ako dete ima deficit smanjene pažnje (Attention Deficit Disorder - ADD poremecaj) i koliko će to uticati na sposobnost učenja i usvajanja novih znanja, uspeh u školi. Teškoće se najviše javljaju u oblasti auditivne pažnje tj. obradi verbalnih informacija. Bolje zadržavaju informacije predstavljene vizuelnim putem. Oni često pomešaju redosled instrukcija koje im kaže učiteljica, npr. Koju svesku ili knjigu treba da izvade iz torbe, koju stranu iz knjige treba da okrenu, koji je sledeći čas i na šta treba obratiti pažnju...
Ovi deficiti se prenose na sposobnost učenja tablice množenja, osnovnih matematičkih operacija. Teškoće se pojavljuju u pamćenju toga koje cifre se prenose u sledeću kolonu, koje su već oduzete. Takođe i pismeno i usmeno izražavanje može biti ugroženo. Dete usvojenu informaciju pokušava da uklopi u rečenicu ili misaonu poruku, ali se različiti delovi rečenice izgube pre nego što se formuliše ideja u potpunosti.
To dovodi do lakog odustajanja i frustracije deteta. Ovakvi deficiti se mogu primetiti i tokom govora, kada primećujemo telegrafski način izražavanja, česte pauze u govoru, zamuckivanja. Usled ovakvih stanja kod dece, veoma je bitno da sa njima radi logoped, koji će primeniti adekvatne metode lečenja, kao što je test za poremecaj paznje, koji može pokazati da li su mališanu potrebni lekovi za poremecaj paznje ili treba primeniti drugi tip lečenja.
• Koordinacija – Deca koja imaju ADD poremecaj imaju problema sa jednom ili više oblasti koordinacije ( gruba motorika, fina motorika, koordinacija oko-ruka) Uglavnom uključuje finu motoriku što će se npr. Odraziti na aktivnosti kakve se vezivanje pertli, zakopčavanje dugmeta a u školskom periodu usvajanje pisanja I rukopis. Teškoće se takođe mogu videti I prilikom sportskih aktivnosti, bacanja ili hvatanja lopte, vožnje bicikle, trčanja. U ranom periodu je značajan uticaj ovih motornih aktivnosti i učestvovanje u igrama sa drugarima. Za razvoj socijalnih odnosa. Deca koja su ,,trapava’’, nespretna i imaju poremećaj pažnje, iskustva drugih svedoče o tome da su takvi mališani ređe birai ili budu izbačeni iz tima. Ovo može uticati na ostvarivanje prijateljstva i uopšte društvenih odnosa.
• Govor - Razvoj govora može biti usporen. Usvajanje prvih reči i pojava rečenice dolazi kasnije posle druge ili treće godine života. Skloni su da zaostaju u kasnijem govorno-jezičkom razvoju I proširivanja svojih jezičkih izražajnih sposobnosti. Kašnjenja se odnose na razvoj morfo-sintaksičih sposobnost I odnosno mogućnosti da konstruišu prikladne gramatički korektne rečenice i u sklau sa uzrastom. Prisutna su skraćivanja reči, metateze u govoru. Česti su artikulacioni poremećaji kada dete ne izgovara pravilno određeni broj glasova. Govorni problemi su karakteristični za predškolski period dok su jezički problemi vidljiviji u školskom dobu. Deca imaju problema da se izraze pismenim putem. Rečenice su krateke, proste i imaju više obaveštajni karakter. Već smo pomenuli problem kratkoročnog pamćenja koje utiče na formiranje misli i poruke koju dete želi da nam prenese te njihov govor može izgledati kao zamuckivanje ili čak pravo mucanje. U većini sličajeva, teškoće u govoru se poboljšavaju logopedskim tretmanom.
Ukoliko ste primetili neke od navedenih simptoma kod svog deteta, savetujemo da se obratite logopedu, koji će najpre predložiti gde da uradite test za poremecaj paznje, gde će se najpre izvršiti detaljan pregled, utvrditi način lečenja, kao i da li su vašem mališanu potrebni lekovi za poremecaj paznje.
Naš logopedski centar radi sa decom sa deficitom pažnje i pridruženim govorno-jezičkim poremećajima. Logoped iz logopedskog centra “Prve reči”, stoji vam na raspolaganju. Saznajte više o nama, kontaktirajte nas na +381 63 430037.