Porodične rutine - prilika za usvajanje novih znanja

‘’ Repetitio mater studiorum est ‘’ 

latinska izreka koja u prevodu znači : ‘’ Ponavljanje je majka znanja ''

Svakodnevana ponavljanja istih aktivnosti u okviru porodičnih rutina nam pruža bezbroj prilika za spontano usvajanje novih veština i znanja.

Rutine u okviru  porodice možemo definisati kao ponavljajuće okolnosti i dešavanja koja se događaju u okviru porodice i uključuju njene članove. Pošto su deca aktivni učesnici tih događanja, učestvovanje u tim aktivnostima im pruža brojne prilike za učenje različitih veština.

Počevši od buđenja, oblačenja, odlaska u vrtić, školu, pripreme obroka, hranjenja, uspavljivanja… Sve su to oblici dnevnih porodičnih rutina u kojima svako ima svoju definisanu ulogu. Kako deca rastu i razvijaju se, te uloge se menjaju i dokaz su dečijeg razvoja i napredovanja.

Na ovaj način deca uče kako stvari funkcionišu u svetu koji ih okružuje, primeni različitih predmeta, usvajaju socijalne veštine učeći svoje uloge u različitim situacijama. Takođe usvajaju i veštine komunikacije i razvijaju govor .

Proces učenja počinje od rođenja. Beba od najranijih dana stiče neki svoj ritam budnosti i spavanja, vremena kada se hrani, kupa…U samom početku je roditeljska pomoć neophodna, a što su starija, deca će uz roditeljsko usmeravanje polako preuzimati neke uloge I biti samostalniji u izvođenju istih. Roditelji su tu da usmeravaju dete ali I da prate dečija interesovanja i da i njih uvedu u porodičnu rutinu.

Izvođenje svakodnevnih aktivnosti je propraćeno pokretima, gestovima, rečima, zvukovima i objašnjenjima koja podrazumevaju specifičan rečnik koji je situaciono povezan sa datom aktivnošću. Na taj način se usvajaju značenja određenih reči, rečeničnih konstrukcija u specifičnim situacijama i poboljšavaju socijalne I komunikacione veštine.

Primer ovoga je mahanje ručicom svaki put kada neko odlazi i stoji na vratima. Specifično za takvu situaciju je prvo gest mahanja, potom udvajanje slogova ‘’pa-pa’’ i na kraju reči doviđenja, prijatno, vidimo se….

Na koji način pomoću porodičnih rutina možemo podstaći razvoj komunikacije

Preuzimanje inicijative

Tokom izvođenja neke aktivosti koju dete već poznaje, umesto da sami nešto kažete ili uradite kada se to očekuje, pokušajte da detetu prepustite inicijativu gledajući ga i bodreći da ono to uradi. U zavisnosti od govorno-jezičke razvijenosti dete može koristiti verbalne ali i neverbalne oblike komunikacije kako bi podstaklo interakciju. Pošto dete posle izvesnog vremena prepoznaje rutinu lakše će mu biti da inicira komunikaciju čineći pokret, gest ili reč ili možda celu frazu koja je primerena situaciji.

Primer je kada se penjete stepenicama na sprat ili silazite, svaki put brojite stepenice. Vi ćete to činiti nebrojeno puta, a ono će prvo skakutati sa vama imitirajući pokrete, a kada bude dovoljno zrelo i sposobno počeće da izgovara za vama brojeve (možda prvo samo prvi ili poslednji broj, a potom i sve nabrojene).

Ili kada je vreme za pranje ručica, higijena posle korišćenja toaleta, kupanje, možete im pevati pesmicu u vezi te tematike :

Trljam, trljam

 sve se puši,

trljam noge, vrat i uši.

Tako će dete povezati tu pesmicu sa datom situacijom i svaki put kada je čuje znaće šta sledi. Dok jednog dana ne počne samo da pevuši ukazujući šta želi da radi. Na taj način će naučiti novu veštinu, proširiti razumevanje, rečnik i aktivno učestvovati u komunikaciji.

A sad malo drugačije

Kada imate tačno utvrđene aktivnosti koje prate jedna drugu prilikom izvođenja neke radnje probajte da ih zamenite ili da promenite njihov redosled.

Probajte da se našalite pa pre nego što obujete detetu čarape probate da obujete cipele i vidite detetovu rekciju. Na ovaj način pružamo deci priliku da nam ukažu na promenu aktivnosti i na razliku koju uočavaju. Na taj način će samostalno inicirati  komunikaciju.

Kratka i jasna pitanja

Dnevna rutina nam nameće izvođenje istih radnji, na isti način, u isto vreme kao npr. izvođenje kućnog ljubimca u šetnju, pranje ručica pre ručka, pričanje priče pre spavanja… Sve te aktivnosti ćemo ispratiti govorom. Kod dece koja usvajaju govor i razvijaju svoje komunikativne veštine je neophodno koristiti kratke verbalne iskaze koji su prilagođeni njihovom razumevanju i nivou govorno - jezičkog razvoja. U početku treba postavljati kraća pitanja sa konkretnim odgovorima, koje dete treba da produkuje i u koje će biti sigurno. Sa razvojem razumevanja i pojavom novih reči moći ćemo da proširujemo svoja pitanja na koja ćemo očekivati malo složeniji odgovor. Tako da  jedna jednostavnija govorna situacija prerasta u drugu, malo složeniju, u kojoj će sagovornici imati proširene verbalne iskaze.

Takođe deca naviknu da očekuju od nas pitanja u datoj situaciji što isto može biti povod da samo inicira komunikaciju ako pitanje izostane.

Sloboda izbora

Dozvolite detetu da izabere aktivnost kojom želi da se bavi. Neka npr. samo odabere knjigu koju ćete prelistavati ili igračku sa kojom će se igrati. Ma koliko puta se već igralo sa tom istom igračkom, ona će mu omogućiti da učvrsti stečeno znanje, način na koji se igra i pravila u toku igre ali i da nova znanja poveže i primeni, koristeći stečene veštine.

Nemojte da vas čudi ako dete iznova I iznova želi istu knjigu. Ponavljanjem istih rečenica, delova teksta, uče da aktivno slušaju i proširuju svoju pažnju. Tu je i iščekivanje osećaja zadovoljstva dok čekaju ‘’onaj’’ deo kada ćete im postaviti pitanje a oni mogu da daju tačan odgovor. Tako utvrđuju i proširuju svoje znanje u vezi date teme, uživaju u vremenu provedenim sa vama i osećanju prijatnost u ovakvoj komunikativnoj situaciji.

Upravo ovakva rutina donosi najviše benefita za razvoj dece. Osećaj zajedništva i pripadnosti su veliki motiv za dalje napredovanje.

Pevušenjem stalno iste pesmice i izvođenjem pokreta dok je pevamo, deca usvajaju nove reči, ritam, melodiju.

Čestim ponavljanjem obezbeđujemo detetu stalnu audutivnu stimulaciju. Počevši od laganih i kratkih ritmičnih pesama kao što su ‘’taši-taši tanana’’ ili ‘’buba lazi’’ obezbeđujemo deci dovoljan broj ponavljanja kako bi ono moglo da isprati melodiju i ritam pesmice. Prvo se nauče krajnje reči u slogu a potom i ceo stih. Dok pevušimo pravićemo kratke pauze koje će biti signal da dete treba da kaže reč koja sledi. Malo po malo će te pauze biti sve češće a deca će moći da otpevaju sve veći broj reči iz pesmice. Na ovaj način razvijamo auditivnu pažnju i pamćenje koje su neophodan preduslov za pravilan razvoj govora i jezika.

Logopedi, kao i drugi terapeuti, stalno ističu važnost stalnog uvežbavanja i ponavljanja u toku tretmana. Deca koja npr. imaju poremećaj artikulacije i uvežbavaju pravilan izgovor određenih glasova, imaće više uspeha ako redovno vežbaju i u svoju svakodnevnicu uvrste vreme za izvođenje vežbi pravilne artikulacije.

Stvaranje pozitivne komunikacijske atmosfere je od velike važnosti za napredovanje deteta i razvoj govora. Svakodnevno možemo prepoznati mnogo prilika za podsticanje razvoja deteta. Aktivnosti u kojima dete uživa i učestvuje su najbolje spontane prilike da na pravi način stimulišete svoje dete.

Tekst priredila :

Dipl. defektolog – logoped Marija Ranisav