Važno je istaći da disleksija ne nastaje polaskom deteta u školu već da postoje određene teškoće u jezičkom razvoju koje se mogu uočiti na ranijem uzrastu. U daljem tekstu ćemo opisati koji su to pokazatelji na koje trebamo obratiti pažnju.
Iako su mnogi roditelji upoznati sa terminom disleksija i znaju da predstavlja jednu od teškoća u učenju prvi put se susreću sa njom tek kada dete krene u školu i kada otpočne formalno učenje čitanja. Dete u ranom školskom periodu počinje da pokazuje sniženi kapacitet za usvajanje veština neophodnih za savladavanje čitanja i pisanja.
Prema DSM IV (1996) disleksija se definiše kao poremećaj u kome su postignuća u čitanju znatno niža ispod očekivanih s obzirom na uzrast deteta, inteligenciju i obrazovenje primereno dobu. Čitanje je sporo sa greškama u razumevanju, prisutne su zamene, izostavljanja ili dodavanja glasova i reči.
Dijagnoza disleksije se može postaviti tek kada dete krene u školu nakon nekog perioda kada počinje da usvajaj čitanje i pisanje. Međutim, u predškolskom periodu se mogu pojaviti neki od ranih znakova koji nam mogu ukazati da će dete polaskom u školu imati poteškoće u usvajanju čitanja i pisanja. To su neki od pokazatelja govorno-jezičkog razvoja kao i perceptivnih sposobnosti dece u predškolskom periodu, koje možemo ojačati određenim vežbama ako ih primetimo na vreme.
Pojava prve reči se očekuje oko prvog rođendana i obično predstavlja nekoga iz uže okoline deteta npr. mama, tata, baba... Rečnik se polako širi kako dete raste i napreduje i već oko 18. meseca bi trebalo da dete ima aktivan rečnik od 20 do 50 reči. Tada dolazi do naglog širenja rečnika i u peridu od 2. do 3. godine bi trebao da ima rečnik od 500 do 1000 reči. Do kraja 4. godine se rečnik udvostručuje i do polaska u školu je već teško merljiv i približno treba da sadrži oko 5 do 6 hiljada reči.
Svakodnevnom komunikacijom i razgovorom sa okolinom usvajamo nove reči i bogatimo svoj rečnik. Istraživanja pokazuju da deca sa siromašnim rečnikom sporije ovladavaju veštinom čitanja i pisanja nasuprot deci sa bogatim rečnikom koja su pokazala bolja postignuća.
Deca koja pokazuju kašnjenje u govorno-jezičkom razvoju pokazuju poteškoće i u usvajanju čitanja i pisanja i pored dobro razvijene inteligencije, vida, sluha i povoljnih edukativnih i psiholoških faktora. Neki od glavnih pokazatelja usporenog razvoja su kasno progovaranje, kašnjenje u pojavi fraze i spajanje reči u rečenice, usporeno ovladavanje gramatičkim pravilima jezika, otežano prepričavanje i strukturisanje iskaza... Sve ove teškoće će se nepovoljno odraziti na usvajanje čitanja i pisanja.
Sposobnost da pamtimo i zadržavamo informacije je veoma bitna za učenje i usvajanje novih znanja. Deca koja imaju slab kapacitet verbalne, auditivne ili vizuelne memorije će slabije usvajati nove pojmove, boje, oblike, reči, imaće teškoće da nauče pesmicu, da zapamte slova i povežu ih sa glasom. Kapacitet pamćenja je važan preduslov u savladavanju veštine čitanja i pisanja. Decu koja pokazuju ovakve teškoće treba dodatno stimulisati u predškolskom periodu kako bi predupredili poteškoće koje mogu nastati u školskom periodu.
Deca sa teškoćama u čitanju i pisanju imaju teškoće u usvajanju i razumevanju prostornih i vremenskih odnosa. Tečko im je da hronološki poređaju događaje u toku dana, da daju odgovore na pitanja šta je bilo pre a šta posle, koji je dan bio juče. Teško usvajaju prostorne odnose, ne razlikuju dobro desnu i levu stranu, greše prilikom upotrebe predloga (u, na, ispred, iza, pored). Ovoj deci je veoma teško da se orijentišu na papiru, da prate pravac pisanja, da prilikom čitanja pređu u drugi red...
Već na ranijem uzrastu deca počinju da prepoznaju reči prema njihovim vizuelnim osobinama. Ako je kod dece oštećeno stvaranje vizuelnog rečnika, to će se svakako reflektovati na veštinu čitanja i pisanja.
Više o povezanosti vizuelne percepcije i disleksije pročitajte na sledećem linku http://www.prvereci.rs/vesti/clanak/disleksija
Dobro razvijene fonološke sposobnosti su neophodan preduslov za razvoj veštine čitanja i pisanja. Ona se odnosi na percepciju, izolovanje i baratanje glasovima, slogovima i drugim manjim delovima reči. Razvoj fonološke svesti se odvija postepeno i obuhvata više veština kojima deca ovladavaju u različitom periodu
Ukoliko dete nije ovladalo ovim veštinama u predškolskom periodu može se očekivati da će se početkom školovanja javiti teškoće u usvajanju veštine čitanja i pisanja.
Prepoznavanje i imenovanje slova, stvaranje veze između glasa i slova ( grafeme i foneme), pokazivanje interesovanja za knjige počevši od slikovnica, bogatstvo u prepričavanju događaja ili neke priče, zainteresovanost za pisanje su samo neke od veština koje utiču na uspeh u savladavanju veštine čitanja i pisanja. Veoma je bitno prepoznati rane znake koji mogu ukazati na nedovoljno razvijene sposobnosti koje će za posledicu imati pojavu disleksičnih simptoma kod dece. Vežbanjem i jačanjem ovih veština smanjujemo pojavu disleksičnih simptoma kod dece i predupređujemo njihov uticaj na uspeh u daljem školovanju.
