Autizam je neurorazvojni poremećaj kog karakterišu slaba ili čak nikakva komunikacija ili socijalna interakcija. Ljudi sa ASD-om često pokazuju ograničena interesovanja ili obrasce ponašanja, koja ponavljaju.ASD može obuhvatiti sve ljude širom sveta, bez obzira na rasu i etničku pripadnost, kulturu ili ekonomsko poreklo.
Prema Centrima za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC), ASD se dijagnostikuje češće kod dečaka nego kod devojčica. Studija o osmogodišnjacima u Americi iz 2016. godine pokazala je da je odnos dečaka i devojčica 4,3 prema 1. Otprilike 1 od 54 učesnika studije imao je ASD.
Postoje indicije da su slučajevi autizma u porastu. Neki pripisuju ovo povećanje faktorima životne sredine, međutim, stručnjaci raspravljaju da li postoji stvarni porast slučajeva ili samo češće dijagnoza.
Nakon što smo vam otkrili sta je autizam?, Simptomi? Uzroci? Kako izgleda autisticno dete? – odgovore na ova i mnoga druga pitanja, čekaju vas u nastavku.
Ukoliko niste sigurni da li vaše dete ima autizam, simptomi se obično javljaju tokom ranog detinjstva, između 12-og i 24-og meseca i oni su veoma očigledni. Međutim, neki se takođe mogu pojaviti ranije ili kasnije. Rani simptomi mogu uključivati značajno kašnjenje u jezičkom ili društvenom razvoju.
Stručnjaci smatraju da postoji trijada poremećaja kod ASD i oni se dele na:
• Oštećenje socijalnih interakcija
• Oštećenje komunikacije i
• Ograničeni i ponavljajući obrasci
Da bi se dijagnostikovao autizam, osoba mora imati simptome u sve tri kategorije.
ASD može uključiti niz problema sa komunikacijom, od kojih se mnogi pojavljuju pre 5. godine. Evo opšte vremenske linije kako bi ovo moglo da izgleda, što će vam pomoći da saznate kako prepoznati autizam kode dece:
• Od rođenja: problemi u održavanju kontakta očima
• Do 9 meseci: ne odazivaju se na svoje ime
• Do 9 meseci: ne prikazuju izraze lica koji odražavaju njihove emocije (poput iznenađenja ili ljutnje)
• Do 12 meseci: uglavnom ponavljaju mahanje rukama
• Do 15 meseci: ne dele svoja interesovanja sa drugima (reicmo, ne pokazuju nekome svoju omiljenu igračku)
• Do 18 meseci: ne gledaju tamo gde drugi pokazuju
• Do 24 meseca: ne primećuju kada su drugi tužni ili povređeni
• Do 30 meseci: ne upuštaju se u „igru pretvaranja“, kao što je briga o lutki ili igranje figuricama
Pored ovih simptoma koji vam mogu dati širu sliku kako izgleda autisticno dete, postoje još neki znaci koje nismo spomenuli. Naime, počevši od 36 meseci, neki mališani mogu imati problema da izraze svoja osećanja ili da razumeju osećanja drugih. Ovo nam govori da je autizam kod dece posebno stanje i takvim mališanima treba posvetiti dosta truda, vremena, pažnje i energije, da bi se što lakše nosili sa ovim stanjem.
Кako stare, mogu imati poteškoća u govoru ili vrlo ograničene govorne veštine. Druga autisticna deca mogu da razvijaju jezičke veštine neujednačenim tempom. Ako postoji određena tema koja im je veoma interesantna, možda će razviti veoma jak rečnik po pitanju iste. Ali možda će imati poteškoća u komunikaciji o drugim stvarima.
Кada autistična deca počnu da pričaju, ona će to činiti neobičnim tonom koji može da varira od visokih tonova i „pevačkih“ do robotskih ili ravnih. Oni takođe mogu pokazati znake hiperleksije, što uključuje čitanje iznad nivoa, koji se ne očekuje od dece tog uzrasta. Autizam kod dece može uticati na mališane da nauče ranije da čitaju u odnosu na svoje vršnjake, ponekad već sa 2 godine. Ali obično ne razumeju ono što čitaju.
Dok komuniciraju sa drugima, autistična deca mogu imati poteškoća da podele svoja osećanja i interesovanja sa drugima ili im je teško da održavaju konverzaciju. Neverbalna komunikacija, poput održavanja kontakta očima ili govora tela, takođe može biti naporna.
Ovi izazovi sa komunikacijom mogu se zadržati tokom odraslog doba.
Pored pomenutih komunikacijskih i društvenih problema tipičnih za autizam, simptomi mogu da uključuju i one koji se tiču pokreta tela i ponašanja.
To može uključivati:
• pokreti koji se ponavljaju, poput ljuljanja, mahanja rukama, okretanja ili trčanja napred-nazad
• postavljanje predmeta, poput igračaka, u strogom redu. Kada se taj red poremeti, deca sa autizmom postaju uznemirena
• vezanost za stroge rutine, poput onih oko spavanja ili odlaska u školu
• ponavljanje reči ili fraza koje čuju da neko izgovara iznova i iznova
• uznemiravanje zbog manjih promena
• fokusiranje na delove predmeta, kao što je točak kamiona igračke ili kosa lutke
• neobične reakcije na razne zukove, mirise i ukuse
• opsesivna interesovanja
• izuzetne sposobnosti, poput muzičkog talenta ili sposobnosti pamćenja
Ove karakteristike će vam pomoći da utvrdite kako izgleda autisticno dete. Pored pomenutih, navodimo vam još neke odlike. Neka deca sa autizmom mogu imati dodatne simptome, uključujući:
• odloženo kretanje, jezik ili kognitivne veštine
• napade
• gastrointestinalne simptome, kao što su zatvor ili dijareja
• prekomernu zabrinutost ili stres
• neobičan nivo straha (bilo veći ili niži od očekivanog)
• hiperaktivno, nepažljivo ili impulsivno ponašanje
• neočekivane emocionalne reakcije
• neobične navike u ishrani
• neobični obrasci spavanja
Tačan uzrok ASD-a je nepoznat. Najnovija istraživanja pokazuju da ne postoje jasno definisani uzroci. Autizam može nastani zbog niza potencijalnih faktora, koji uključuju:
• članove uže porodice koji su autistični
• određene genetske mutacije
• fragilni x sindrom i drugi genetski poremećaji
• rođenje od starijih roditelja
• nisku telesnu težinu na rođenju
• izloženost teškim metalima i toksinima iz životne sredine
• istoriju virusnih infekcija kod majke
Međutim, više izvora, starih i novih, zaključilo je da vakcine ne izazivaju ASD. Jedna studija iz 1998. predložila je vezu između autizma i vakcine protiv malih boginja, zauški i rubeole. Međutim, ta studija je opovrgnuta drugim istraživanjima i na kraju je povučena 2010.
Ne postoje „lekovi“ za ASD. Umesto toga deci, koja imaju autizam, lecenje mogu predstavljati dodatne terapije. Takođe se mogu razmotriti druga rešenja, koja će im pomoći da se osećaju bolje i da bi se ublažili određeni simptomi.
Mnogi pristupi uključuju terapije kao što su:
• bihejvioralna terapija
• terapija igrom
• fizikalna terapija
• govorna terapija uz pomoć logopeda
Masaže, kao i tehnike meditacije takođe mogu pomoći nekim autističnim osobama da se izbore sa simptomima. Međutim, rezultati će se razlikovati. Neka deca mogu dobro reagovati na određene pristupe, dok druga možda ne.
Važno je da dobijete pomoć i podršku od logopeda što je pre moguće. Rane terapije kod logopeda su najbolji način da se pomogne autističnoj deci da se razviju i napreduju, jer će tako naučiti veštine koje su im potrebne za svakodnevne aktivnosti. Ponekad je najmlađima, koji ranije krenu na terapije, potrebno manje ili čak nikakva podrška kako postaju stariji.
Stoga, ukoliko kod svog dečaka ili devojčice primećujete znake autizma, kontaktirajte naš logopedski centar Prve reci. Pažljivim pregledom ćemo ustanoviti simptome koje vaše dete pokazuje i na osnovu toga prepisati adekvatnu terapiju. U radu sa timom stručnjaka, logoped će pored poboljšanja govora, pomoći vašem mališanu da savlada razne veštine koje su mu bitne za njegov dalji razvoj. Za više informacija o našim uslugama budite slobodni da nas kontaktirate na tel: +381 63 430037.